Sta­vlje­na je tač­ka na dru­gu eta­pu ar­he­o­lo­škog is­tra­ži­va­nja u pod­mor­ju Ri­sna, ko­ju je oba­vio Cen­tar za kon­zer­va­ci­ju i ar­he­o­lo­gi­ju Cr­ne Go­re, sa­op­šti­la je ru­ko­vo­di­lac is­tra­ži­va­nja, ar­he­o­log ro­ni­lac Ma­ri­ja Ja­bu­ča­nin. Po­red nje u ti­mu ko­ji je oba­vio vi­še­mje­seč­na is­tra­ži­va­nja uče­stvo­va­li su i Pe­tra Zdrav­ko­vić, Ni­ko­la Bo­ro­vi­nić, De­jan Dra­ško­vić i Dra­gu­tin Ra­di­mir.
Ri­san­ski akva­to­ri­jum je po­no­vo po­tvr­dio svoj ve­li­ki ar­he­o­lo­ški po­ten­ci­jal, is­ta­kla je Ja­bu­ča­nin, ko­ji je zbog svo­jih pri­rod­nih vri­jed­no­sti već na po­pi­su je svjet­ske kul­tur­ne ba­šti­ne, dok se u me­di­te­ran­skim okvi­ri­ma pre­po­zna­je kao lo­ka­li­tet ko­ji je uti­cao na isto­ri­ju ci­vi­li­za­ci­je u pra­i­sto­rij­skom, an­tič­kom, sred­njo­vje­kov­nom i no­vo­vje­kov­nom raz­do­blju.
Is­tra­ži­va­nje, ko­je u ci­je­lo­sti fi­nan­si­ra Mi­ni­star­stvo kul­tu­re Cr­ne Go­re iz fon­da za Pro­gram za­šti­te i oču­va­nja kul­tur­nih do­ba­ra za 2015. go­di­nu, spro­ve­de­no je pre­ma naj­vi­šim stan­dar­di­ma stru­ke i u skla­du s pro­pi­si­ma o za­šti­ti kul­tur­ne ba­šti­ne, tvr­di Ja­bu­ča­nin.
Za raz­li­ku od pro­šlo­go­di­šnje pr­ve eta­pe u okvi­ru ko­je je iz­vr­šen pre­gled te­re­na i obi­lje­ža­va­nje svih lo­ka­ci­ja ko­je su uka­zi­va­le na mo­gu­ća na­la­zi­šta na osno­vu de­talj­nih ro­ni­lač­kih pro­spek­ci­ja po­sli­je ko­ga je tim ar­he­o­lo­ga do­bio po­dat­ke o ar­he­o­lo­škim ele­men­ti­ma i gra­ni­ca­ma lo­ka­li­te­ta, i to GPS po­zi­ci­o­ni­ra­nim. Ove go­di­ne is­tra­ži­va­nje je ima­lo son­da­žni ka­rak­ter. Po­zi­ci­je ko­je su sa­dr­ža­le naj­in­di­ka­tiv­ni­je po­vr­šin­ske na­la­ze, is­ko­pa­va­ne su pod vo­dom ma­mut pum­pom, vo­de­ći pri­tom ra­ču­na o stra­ti­gra­fi­ji, pro­na­đe­nom ma­te­ri­ja­lu, auten­tič­no­sti i in­te­gri­te­tu cje­lo­kup­nog lo­ka­li­te­ta, ob­ja­sni­la je Ja­bu­ča­nin.
Kon­fi­gu­ra­ci­ja te­re­na, de­ta­lji re­lje­fa, pe­do­lo­ške oso­bi­ne tla, kao i raz­li­ke ko­je su pri­mi­je­će­ne u ve­ge­ta­ci­ji uka­zu­ju na mo­guć­nost da su lju­di ži­vje­li u toj obla­sti u pro­šlim vre­me­ni­ma.
- Ri­ječ je o dvi­je lo­ka­ci­je, pr­va ko­ja je pro­šle go­di­ne uka­za­la na mje­sto bro­do­lo­ma i ko­ji je tre­ba­lo po­tvr­di­ti kod rta Rtac, i dru­ga, na su­prot­noj Str­pač­koj stra­ni bli­zu ušća So­po­ta, sa ši­ro­kim di­ja­pa­zo­nom ke­ra­mič­kog ma­te­ri­ja­la, am­fo­ra, brod­skog ku­hinj­skog po­su­đa, si­gi­lat­skih po­su­da, sta­kla, ope­kar­skih pro­iz­vo­da, te­gu­la, ži­votnjskih ko­sti­ju. Na­ža­lost, usljed ero­zi­je te­re­na i ka­sni­jih in­ter­ven­ci­ja za ko­je je od­go­vo­ran čo­vjek, po­ka­za­lo se da je stra­ti­gra­fi­ja ovog na­la­zi­šta go­to­vo uni­šte­na, te su zbog to­ga hro­no­lo­ška od­re­đe­nja ba­zi­ra­na na upo­red­nim ti­po­lo­ško-stil­skim in­ter­pre­ta­ci­ja­ma pod­vod­nog ma­te­ri­ja­la – na­ve­la je ona.
Ka­rak­ter i ko­li­či­na pri­ku­plje­nih na­la­za, u kon­tek­stu i ana­lo­gi­ja­ma ši­reg is­toč­no-ja­dran­skog po­ja­sa iz pe­ri­o­da grč­kog, rim­skog i ka­sno­an­tič­kog pe­ri­o­da ja­sno go­vo­ri da je ova po­zi­ci­ja naj­vje­ro­vat­ni­je ko­ri­šte­na kao vi­še­vje­kov­no krat­ko­traj­no si­dri­šte, pre­no­ći­šte i sklo­ni­šte za ne­vre­me­na ka­da su je­dre­nja­ci pre­ki­de plo­vid­be ko­ri­sti­li da se oslo­bo­de ba­la­sta i po­kva­re­ne ro­be, pred­me­ta ko­ji ni­je­su ima­li vi­še upo­treb­nu funk­ci­ju, na naj­lak­ši na­čin, ba­ca­njem u mo­re.
Is­tra­ži­va­nje je po­no­vo otvo­ri­lo pi­ta­nje za­šti­te i va­lo­ri­za­ci­je ovog i dru­gih pod­vod­nih dra­gu­lja ar­he­o­lo­gi­je cr­no­gor­skog pod­mor­ja.
- Ma­da je Cr­na Go­ra ra­ti­fi­ko­va­la Une­sko­vu Kon­ven­ci­ju iz 2001. go­di­ne de­va­sta­ci­je su i da­lje pri­sut­ne, ar­he­o­lo­zi, na ža­lost, naj­če­šće po­sled­nji do­la­ze na lo­ka­li­tet ko­ji su pljač­ka­ši i ne­sa­vje­sni tu­ri­sti već oskr­na­vi­li, od­no­se­ći s lje­to­va­nja iz­ro­nje­ne „su­ve­ni­re”, ko­ji su za struč­nja­ke ne­pro­cje­njiv iz­vor in­for­ma­ci­ja – na­vo­di ona.
Da bi se ova prak­sa za­u­sta­vi­la Ja­bu­ča­nin pred­la­že stro­gu za­bra­nu ro­nje­nja na za­šti­će­nim spo­me­ni­ci­ma kul­tu­re kao što je Ri­san­ski za­liv, no neo­p­hod­no je, sma­tra ona i obez­bje­di­ti si­stem fi­zič­ke za­šti­te kroz sa­rad­nju ar­he­o­lo­ga, po­li­ci­je, luč­kih ka­pe­ta­ni­ja, ro­ni­lač­kih cen­ta­ra, tu­ri­stič­kih or­ga­ni­za­ci­ja i lo­kal­ne za­jed­ni­ce.
- Bla­go pod­vod­ne ar­he­o­lo­gi­je je ne­pro­cje­nji­ve vri­jed­no­sti. Da bi se za­šti­ti­lo po­treb­no ga je evi­den­ti­ra­ti i do­ku­men­tov­na­ti. Ar­he­o­lo­ški ro­ni­lač­ki ka­dar po­sto­ji, zna­nja i vo­lje ne manj­ka, a na nad­le­žni­ma je da ova­kva i slič­na is­tra­ži­va­nja po­dr­že i in­ten­zi­vi­ra­ju ka­ko bi me­đu­dr­žav­ni re­gi­star lu­ka i si­dri­šta is­toč­no­ja­dran­skog an­tič­kog plov­nog pu­ta ko­nač­no bio upot­pu­njen po­da­ci­ma sa na­še oba­le.
S.Ć.


Ri­san va­žno po­mor­sko sje­di­šte

- Bez ob­zi­ra što je naj­ve­ća ko­li­či­na ma­te­ri­ja­la frag­men­to­va­na, ve­o­ma je va­žna i slu­ži za što re­al­ni­je po­sta­vlja­nje Ri­san­skog akva­to­ri­ja i pri­pa­da­ju­ćeg Ri­zon­skog na­se­lja i lu­ke u okvi­re plo­vid­be­nih ru­ta na ovom di­je­lu Ja­dra­na. Ri­zon­ska lu­ka u po­mor­skim kar­ta­ma ni­kad ni­je po­sto­ja­la kao tač­ka na­vi­ga­ci­je, jer se ne na­la­zi u di­rekt­noj plov­noj li­ni­ji duž fre­kvent­ne is­toč­no­ja­dran­ske oba­le, ko­ja je spa­ja­la Egej i kraj­nje sje­ver­ne tač­ke Ja­dra­na ko­ju su bro­do­vi zbog ve­li­kog skre­ta­nja s ru­te, po­seb­no u an­tič­ko do­ba, iz­bje­ga­va­li. Me­đu­tim, ge­o­graf­sko-ma­ri­tim­ni uslo­vi, si­dre­ne uva­le sa iz­vo­ri­ma pit­ke vo­de, uči­ni­li su da ipak po­sta­ne va­žno po­mor­sko sje­di­šte tr­go­vač­kih kon­ta­ka­ta autoh­to­nog Ilir­skog i me­di­te­ran­skih na­ro­da, u pr­vom re­du Gr­ka i Ri­mlja­na – is­ta­kla je Ja­bu­ča­nin.